NISAM TE SE NAGLEDAO

ili SKASKA O MAČORU I VRAPCU

Šmugnuo je iz kafića onako kako se mačor noću šunja iz podrumskog prozora.Jedva da je neko tamo primetio da sada pripada čuburskoj noći osvetljenoj tek ponekim kandelabrom.

Predhodno je, čim je svirka bila završena, rutinskim, širokim zamasima ruke obmotao kaiš oko vrata gitare, spustio je kofer, zaklopio ga i klimajući glavom drugarima iz benda dohvatio se izlaza.

Nikada ranije nije tako brzo otišao sa gaže. Bio je malo uznemiren, ako bi to bio pravi izraz za ono što je osećao. A osećao je smutnu i zbunjujuću popaljenost provociranu Danicinim prstima.

Znao ju je iz kafića. Znao je da je razvedena i da svake subote svraća sa svojim «dečkom» na njihovu svirku u «Mačor». Volela je da đuska i skače uz iole brži ritam, a pri tome je, što je bilo nemoguće ne primetiti, dobro mešala. Kukovi su joj uvek pratili njegove sinkope. Samo zbog nje je nekada, namerno, ubrzavao ritam, a naročito onda kada bi došla u streč panralonama koje su pratile, i oblikovale obline njenih još uvek dobro držećih guzova.

«Dobra matorka» - komentarisao bi očima Rade harmonikaš.

A ova noć je sva pomalo bila čudna.

U «Mačoru» gužva kao i svake subote, ali sem Danice, njenog dečka, i poznatog mu tihog para u ćošku, sve su bila nova, mlađa i nepoznata lica.
Cevčilo se pivo – što je značilo Džej, Haris, O'đila i redovni kafanski hitovi.

Brka koji je u klub ušao sa tri zgodne curice naručivao je pesme i kitio harmoniku hiljadarkama. Zato nisu ni pravili problem kada je po treći put naručio «Nisam te se nagledao».

A baš taj treći put Danica je ustala i povukla svog dečka da igraju na prostoru ne većem od kafanskog ajncera.

Normalno – bila je u streč pantalonama, i normalno – opet je ubrzao ritam, a ona je zahvaljivala brzim i sitnim pokretima guze.

U jednom momentu, leđima okrenuta njemu, svila se ka svom dečku koreografski simulirajući poljubac. I dok je dečko buljio u njen poprilični dekolte, njena guza je, tik ispod gitare, pritisla njegovog đoku i o njega nastavila da se trlja. U ritmu. Ne propuštajući ni jednu jedinu sitnu sinkopu. Nije imao gde. Iza njega je bio šank, a ispred ona i izdajica koji je izdaju obznanjivao sve žešće i tvrđe.

Danica se ispravila.

Pritisak guzova je popustio.

Odahnuo je.

Podigla je ruke na «...takooo brzooo sve je prošloooo....»... a onda – na «.... Ja sam tebe iiiiizgubioooooo»... ponovo se presamitila ,, izdužila vrat ka zablentavljenom dečku opet simulirajući neku žudnju, zabacila ruke za leđa....i jako, jako vešto, prstima koji kao da su imali oči, nepogrešivo precizno ga zgrabila za nabrekli ud . Trijumfalno.

Od tog momenta pa nadalje, do kraja gaže njemu se dizao i spuštao bez nekog naročitog povoda. Danica više nije ustajala na igru. Pila je vino veseleći se uobičajeno.

Zato se tako brzo iskrao. Hteo je taj osećaj popaljenosti i zbunjenosti što duže da zadrži u sećanju, a kafansko ćaskanje potire svaki takav utisak.

U «Vrapcu» je svirka bila redovna. Subotnja. Kafanska. Duda ju je pozvala da joj pravi društvo i da se jada na muža. Standardna jadikovka o zanemarenosti, bezosećajnosti, o manjku seksa, o dosadi, o svemu onome o čemu bi i ona Dudi mogla da kuka. S tom razlikom što Duda još uvek ima muža, a što ona muškarca nije osetila, pa... skoro već godinu dana.

Pile su Šardone.

Primetile su par dobrih «komada». Odmeravale ih, pomalo koketirale dizanjem čaša u nazdravlje, i komentrisale svakog uz masne opaske.

Duda se spremala na start, tek sporta radi, a ona razmišljla da je, drugarstva radi, podrži . Doduše razočaravala ih je inertnost tih vinopija. Razočaravala i pomalo, tek u ozbiljnijoj analzi pretvorenoj u vic, postajala odraz njihovih ishlapelih strasti.

«A i mi smo ti za gledanje» - vikala je zbog jake muzike Dudi na uvo. «Još malo pa ću postati reklama za Mišelinke».

«Za tu reklamu su dovoljne i tvoje sise!» Odgovarala je glasno i uz smeh njena drugarica. «Oni klinci za šankom u njih bulje ko mače u slaninu».

E to joj je prijalo.

Muzika je stala i premestila se za njihov sto. Dule basista se nag'o nad nju – «Koju pesmu?» pitao je kratko. «Onaj gospodin ...tamo...» pokaza glavom na jednog stamenog i uglađenog tipa koji je dizao čašu u nazdravlje ... « ...nas je poslao da ti odsviramo koju naručiš».

Nije znala šta bi. Jedva da je i razmišljala pre no što je rekla... «Znaš onu... kako ide?.....Ono...Nisam te se nagledao....».

Muzika je krenula, a i gospodin koji ih je poslao ka njenom stolu.

Zamolio je za igru i ona je ustala. Bio je trbušasat kao i ona. Zaplesali su «stiskavac». Počeli da se njišu.

Nije bio neki plesač, a ni šmeker. Bio je tek tako, čovek iz kafane. No prijao joj je taj muški stisak. Opet se osećala kao Žena. A to joj je bilo važno. Da se s vremena na vreme tako oseća.

Njegove butine su povremeno tek nehatno dodirivale unutrašnjost njenih. Osetila je tanano uzbuđenje, a onda i snažan nalet želje da njegovu butinu, kao pravu batinu, stegne svojim. Normalno, nije to učinila, ali je i dalje nastavila da mašta o tome- Taman toliko da oseti da se polako vlaži.

Dok je vozio sa Čubure ka Zemunu rešio je ipak da svrati u «Vrabac» da vidi Duleta, popije jednu i dogovori tezgu za sledeći četvrtak. Kita mu je već počupala par dlaka i odbijala da se smiri. Parkiraće kod «Vrapca», popiti jedno piće i pravac kuća, mislio je dok se peo u Siđelićevu na Gardošu.

Završila se naručena pesma i njen lagan ples. Čovek se zahvalio i otišao da sedne sa svojim društvom, a ona, nozdrva još raširenih, prvo sede kraj Dude koja je naručivala sledeće piće, a onda naglo ustade i reši da izađe malo na vazduh. Bio joj je potreban.

Sreća! pomislio on videvši parking mesto tik pred «Vrabcem». Poneo je gitaru sa sobom i zalupio vrata.

Spuštala se niz uske stepenike, željna dubokog uzdaha sveže letnje noći i pitala se ima li užeg stepeništa ka nekoj kafani od ovog.

Samo da nema nikog na stepeništu jer će morati da se spušta sa gitarskim koferom, pomisli u isto vreme dok je mislio ima li užeg stepeništa ka nekoj kafani od ovog.

Na zavijutku video je njene listove koje je lagana suknja u indijskom stilu, lizala. Laka tkanina se pripijala uz njih, a onda lagano, ljubavnički odlazila i ponovo se na njih puteno i strasno vraćala. Podigao je pogled spreman da krene nazad ka izlazu, a onda vide taj božanstveni dekolte i liniju koja je lila toplotu pravo u njegovu sad već nabreklu muškost. Ukopao se željan da je potpuno oseti uz sebe. Tu ženu, svaku njenu bogatu oblunu, počev od sisa, preko stomaka do butina.

Prebacio je kofer u levu ruku, desnu spustio uz telo i pripio se uz zid.

Primetila je da njegov kofer liči na ogromni falus.

Neće da se pomeri! Neću ni je! prođe joj kroz glavu dok je, sad već namerno i zbog razlike u visini stepenika, pritiskala svoje veke grudi tik uz njegov vrat i čvrsto rame.

-Koji magarac! -režala je u sebi sve vrelija od svog i njegovog tela.

-Pederčino!- nevaspitana!- prošlo joj je kroz glavu onog momenta kada je na svom bregu osetila njegovu stisnutu pesnicu koja nije imala gde.

Eksplodir...! Mamu joj..... Kako je pokkkv...! ....Samo sporije, sporije molim te! .....! …. ovi tanki materijeli!

Glava mu je bubnjala od naleta razbacanih reči koje je ovaj neverovatni događaj vitlao negde tamo, u nezaborav.

Osećao je oblinu njene pice čak i na zglobovima prstiju.

Ukočio je ruku.

-Ni Stalone je ne bi sad oborio- pojavi se slika kao vic.

Zastala je, a onda namerno, ne znajući zašto. pojačala pritisak svog brega gledajući ka ulazu u strahu da neko ne naiđe i prekine ovo divno ludilo.

Osveta zbog nevaspitanje? Zloba? Drskost? Zašto stojim? Jesam li normalna?

Otvorio je šaku lagano,sve strahujući da ona to ne primeti i ne zavali mu šamarčinu.

Nastavio je da gleda naviše sve u nadi da niko neće krenuti iz kafane.

Osetila je kako se šaka otvara. -Kakvo bre cveće! -Diskaveri bi ovo trebalo da snima usporeno!- smejala se sebi na tu misao zapljusnutu njenim sokovim koji bi taj petoprsti mesnati cvet da zaliju.

Karlica je sama, bez njene volje, lagano počela da pojačava pritisak, pomerajući se mikron po mikron u sekundi. -Trajanje!- trajanje! -trajanje! -Nemoj da je povučeš! -Ostani! - šaptala je sebi u moždinu.

Šaka se savršeno uklopila u oblinu njenog brežuljka.

-Kao Jing i Jang! Savršeno! mislio je dok je pritiskao šaku na njenu picu božanstveno toplu i drhtuljavu.

Buđža mu je ludeo i gurao zip farmerki koje su ga surovo tamničile svojom grubošću. Iz ruke mu ispade kofer i pade pravo na levo stopalo. -Sreća! -Bez buke! -Ne mrdaj dalje! - razgovarao je tamo neki deo mozga, još slobodan za ovaj svet, sa gitarom.

-Koliko ovo traje!? - Nije valjda fajront! - Jutro? - Pala mu je gitara!- Sreća!- Bez buke!- tiho! -Tiho!- Tiho!- mucali su njeni kapci čas spokojno sklopljeni čas napola otvoreni .

Tama hodnika i tišina su bili baš potaman.

Vatra se pela u grlo a toplina spuštala ka nogama koje su bivale sve slabije.

-Gubim pamet! Ovo je tako...tako nemoguće.-

Više nije mogla da kontroliše ni kukove ni telo, a nije joj bilo jasno ni šta se pomera. Ona? Stepenište? On?

Sve se, bre, pomera- Tešila je sebe pokušavajući da uspostavi kontakt sa pameću i pristojnošću po kojoj je bila znana i kojima se ponosila.

Sve se pomera i ja ću sada da nastavim....- Gde da nastavim?...Da nastavim..valjda..tamo...sam ...krenul..... ovo mora da .... sve ....vrti se....

Stisak šake je popustio.

-NEEEE! - vrisnulo je celo telo!

A onda, Skoro u istom momentu kako je stisak popustio, njegova ruka ulete pod lastiš suknje, pod lastiš njenih gaćica- pravo ka Njoj. Mokroj. Vreloj. Otvorenoj. Tako, tako šarenoj željama i žudnjama. Svaka rač, svako pitanje, sve! - nestade!

«Koliko je to trajalo?» Pitala ga je koji mesec kasnije.

«Nemam pojma». Odgovorio je iskreno.

I