BAŠ OVE NOĆI

Gledam niz ulicu. Mačka iskače iz kontejnera uplašena visokom tamnom figurom koja mu prilazi. Čovek kojem zbog daljine ne mogu da vidim lice vadi neki dugačak štap na čijem je jednom kraju, umesto eksera kao kod ostalih reciklanata kontejnere, guka, pa mi ta štapina više liči na bat. Hvata je sa obe ruke i počinje da lupa o tu mamutsku kantu za đubre. Lupio je par puta, a onda počeo da viče snažno i razgovetno :

- 'Ajmo! Znam da to želite. Ova ogromna mistična vrata ove noći se otvaraju samo za vas.

'Ajmo dame i gospodo!

Unutra je duboki bas. Drma samo vas i samo rad vas. Tako se nešto ne sme propustiti. Ključevi su u mojim rukama. Ja sam vaš čuvar ove zipovane noći. Unutra su slonovi, divlje zveri, polu-žena-polu-zmija, Minotaur služi piće i priča viceve. Maduza stoji pred ogledalom! Gorgone igraju striptiz! Ajmo dame i gospodo. Ovo je jedinstvena prilika da čujete pesme sirena i vidite vreme kada se zbog pesme, zbog poezije dame i gospodo, skakalo u duboka mora. Odisej, to bezočno, profano biće proze začepilo je uši da ne čije čistu poeziju koju vi sada možete čuti. More u koje ćete potom skočiti služimo besplatno.

'Ajmo! 'Ajmo! Meine Damen und Herren!Vreme prolazi a vrata su sve manja i uža.. Nema unutra ničeg veselog. Uveravam vas. Dovoljno je da ste vi unutra, dame i godpodo. Samo vi.

'Ajmo! Ovo je poseban hardver za vaše zipovane softvere. Ovde će se sve vaše ljubavi, svi strahovi, sva sećanja, osmesi i suze, reči i misli, pesme i pisma, čak i razglednice, sve vaše cipele, od broja 1 do 45, sve pocepane patike, majce, farmerke, maturska, venčana i posmrtna odela, svi rođaci i prijatelji, pa čak i neprijatelji, učitelji i profesori, svi pogledi raspakovati, unzipovati takoreći. Moćićete da ločete opojni nektar. Osetićete kako besmrtnost pupi u vama. A ko dočeka jutro, dame i gospodo, više nikada neće kompresovati sebe. Postaće nekompatibilan za navek.

'Ajmo dame i gospodo! 'Ajmo. Jutro se bliži i novi tatu će pokriti vašu išaranu kožu.

Nastavi je potom samo da lupa već iskrivljeni i ulupani kontejner. Lupao ga je besno i mahnito, kao tam-tam.

Skrenuo sam i pogled i put, sve u strahu da mu vidim i prepoznam lice.

Imam utisak da je moje tipkanje po ovoj tastaturi samo imitacija njegovog ritma. Da li to ove noći neko lupao o kontejner iz kojeg je predhodno iskočila mačka. Zašto je iskočila?

Da li se uplašila onoga što je bilo unitra ili onoga što je spolja stizalo, nikada neću znati.